11.06.2014.
Додељена награда за најуспешније довршену приповетку "Секција" на Kонкурсу за завршетак приповедака Лазе К. Лазаревића Стручни жири за оцену радова приспелих на конкурс за завршетак приповетке "Секција" Лазе К. Лазаревића, објављеног 1. новембра 2013. у саставу: Проф. др Душан Иванић, редовни професор Филолошког факултета у Београду, председник жирија, др Славица Јовановић, професор Високе школе струковних студија за васпитаче у Шапцу, др Ружица Јовановић, професор Високе школе струковних студија за васпитаче у Шапцу донео је одлуку да је приповетку најуспешније довршила Снежана Писарић Милић из Сомбора (рад послат под шифром "Лазарева субота" ). Књижевно вече поводом доделе награде за најуспешнији завршетак приповетке "Секција" Лазе К. Лазаревића, oдржано је у Високој школи струковних студија за васпитаче у Шапцу, 11. 6. 2014.
"Овај конкурс је сам по себи необичан, јер не знам да ли је нешто слично било до сада. И то му је дало посебну драж. Велика је храброст сама идеја, још већа одлучити чији је довршетак најуспешнији, али, верујте храброст је написати и послати... још ако је човек сумњичав, а при том сте и жена, па се додатно морате доказивати" (Део беседе Снежане Писарић Милић)
Замислила сам се над оним смерницама-реченицама које је писац оставио за довршетак. Неколико приповетки Лазе Лазаревића ми је помало бајковито, идилично, а "Секција" је сурова стварност, као и приповетка "Све ће то народ позлатити". Ту ноћ сам провела будна. И многе после тога. Слагала се прича у мојој глави. Стављена је на папир. Поново сам читала и ишчитавала објављене приповетке, све што сам могла наћи о његовом животу у књигама. Овога пута, задатак је био ући у стил толико великог уметника, измерити колико и чега има у објављеном делу па наставити истим или сличним односом радње, описа, дијалога. Да би се довршила "Секција" мора се не само волети, него обожавати дело Лазе Лазаревића. Мени је већина његових реченица као празник. Толико је пуноће у њима, да би се од сваке још једна прича написала. Свака моја реченица у наставку је тражила упориште или у његовом делу или животу" (Део беседе Снежане Писарић Милић)
"Упадљив одзив на конкурс (55 учесника) показује да приповједни текстови нису само оно што је њихов аутор написао, већ и оно што поводом њих може читалац мислити. Модерна дисциплина или метод у проучавању приповједачких дјела, когнитивна наратологија, хоће да каже како је наш свијет отворен према свијету текста сопственим (нашим) искуством, имагинацијом као дијелом нашег бића, те да свако од нас другачије разумије и доживљава текст, без обзира што је он у словима и ријечима исти за све. Недовршена приповијетка Секција је међу Лазаревићевим текстовима из заоставштине (не рачунајући Швабицу) најразвијенија. Аутор је у њој обликовао уводни дио до заплета и назначио основне елементе расплета, односно судбину јунака: државног званичника, судског писара Илију на службеној ексхумацији покојника (умро усљед тешког рањавања у сеоској свађи) убије његов син Живан, противећи се да се леш откопава и вади из гроба. Пред учесницима конкурса се нашао у први мах једноставан задатак: да попуне празнине које је Лазаревић већ назначио у нацрту приповијетке. На њима је, међутим, био терет који се тицао стила, емотивности, лексике и онај крајње специфичан спој Тургењева и Гогоља, како је дефинисао Лазаревића његов пријатељ Лаза Костић! Та нарочита хумористичко (па чак и гротескно)-сентиментална црта Лазаревићевог излагања тешко се опонаша, камоли да се досеже. Оваква допуна, како је предвиђена конкурсом, обухватала је сплет сложених умјетничких захтјева и рјешења. Добитница награде је успјела да искористи предложак, оно што је у заоставштини, да усвоји Лазаревићев рјечник, оствари или, боље речено, продужи већ дати ритам приповиједања и изабере ситуације и односе међу актерима које повезује патос страдања и нека врста више правде као трагичне заблуде" ( Део образложења председника жирија, Проф. Др Душана Иванића) |
